1. Бочкарева С. И. Русско-сербские отношения в связи с сербо-турецкой войной 1876 г. // Međunarodi naućni skup povodom 100-godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim Balkanskim zemljama i Istocnoj krizi 1875—1878 godine. Sarajevo, 1977. В 3 т. T. 1.

2. Россия и восстание в Боснии и Герцеговине. 1875—1878. Документы. М., 2008.

3. Струкова К. Л., Хитрова Н. И. Сербия и Черногория в войне с Турцией (1876—1878 гг.) // Балканские исследования. Вып. 4. Русско-турецкая война 1877—1878 гг. и Балканы. М., 1978.

4. Шемякин А. Л. Радикальное движение в Сербии. М., 1993.

5. Harris D. 1936. A Diplomatic History of the Balkan Crisis of 1875—1878: The First Year. Stanford, 1936.

6. Stokes G. Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth-Century Serbia. Durham, 1990.

7. Адреса Народне скупштине књазу српском Милану М. Обреновићу. Крагујевац. 7 Септембра 1875 // Протоколи Народне Скупштине. Београд, 1876.

8. Груjић J. Записи. Београд, 1923. Т. 3.

9. Jовановић С. Влада Милана Обреновићa. Београд, 1934. Т. 1.

10. Крстић Н. Дневник. Јавни живот. Београд, 2006. Књ. 2.

11. Милећевић Ј. Јеврем Грујић. Историјат светоандрејског либерализма. Београд, 1964.

12. Милићевић М. Ђ. Дневник 23 септембар 1872 — 6 април 1877 / приредио др. П. Б. Крестић. Београд, 2015. Кнь. 2.

13. Пелагић В. Историја Босанско-херцеговачке буне. Сарајево, 1953.

14. Рајић С. Спољна политика Србије: између очекивања и реалности: 1868—1878. Београд, 2015.

15. Ристић J. Дипломатска историја Србије за време србских ратова. За ослобођење и независност 1875—1878. Београд, 1896. Т. 1.

16. Русија и Босанско-Херцеговачки устанак. 1875—1878 / под ред. Б. Павичевића. Титоград, 1985.

17. Стоjичић С. Српско-турски ратови и унутрашњи политички односи у Србији // Србија у завршној фази велике кризе (1875—1878). Научни скуп. Београд, 1980. Књ. 2.

18. Српске Новине. 1875. 30 августа (12 сентября). № 193.

19. Устав књажества Србије. Београд: Државна Штампарија, 1869. 15.

20. Чубриловић В. Босански устанак 1875—1878. Београд, 1996.