Топонимика Белграда как отражение исторического прошлого России и Сербии
Топонимика Белграда как отражение исторического прошлого России и Сербии
Аннотация
Код статьи
S207987840030363-8-1
Тип публикации
Статья
Статус публикации
Опубликовано
Авторы
Живанович Милана  
Аффилиация: Институт новейшей истории Сербии
Адрес: Республика Сербия, Белград
Аннотация

В статье на основании различных источников, а также литературы анализируется политика публичного пространства города Белграда в период с середины XIX в. до 2023 г., то есть с момента появления первого русского топонима в сербской столице до сегодняшнего дня. Город Белград был выбран как символ сербского/югославского государства, его государственной политики, внешнеполитического курса. Анализ показывает, что изменения характера русско-сербских/советско-югославских отношений напрямую сказывались на политике публичного пространства сербской/югославской столицы. По русским топонимам в Белграде можно проследить состояние двусторонних отношений на каждом отдельном этапе.

Ключевые слова
Россия, СССР, Сербия, Югославия, русская эмиграция, город Белград, XIX в., XX в., улицы, кафаны, топонимика
Классификатор
Получено
04.12.2023
Дата публикации
25.03.2024
Кол-во символов
43895
Всего подписок
8
Всего просмотров
209
Оценка читателей
0.0 (0 голосов)
Цитировать Скачать pdf 200 руб. / 1.0 SU

Для скачивания PDF нужно оплатить подписку

Полная версия доступна только подписчикам
Подпишитесь прямо сейчас
Подписка и дополнительные сервисы только на эту статью
Подписка и дополнительные сервисы на весь выпуск
Подписка и дополнительные сервисы на все выпуски за 2024 год

Библиография

1. Вишняков Я. В. Дунайский гамбит. Русско-сербское военно-экономическое сотрудничество накануне и в годы Первой мировой войны // Славянский альманах. 2018. № 3-4. С. 103—125.

2. Воробьев В. В., Сулейманова А. К., Фаткуллина Ф. Г., Хайруллина Р. Х. Отражение национальной языковой картины мира в реалиях Башкортостана: монография. Уфа, 2014.

3. Ганин А. В. «Свой среди чужих и чужой среди своих»: полковник Фёдор Махин // От «германской» к Гражданской: становление корпуса народных вожаков русской смуты. Сб. статей и материалов / ред. А. В. Посадский. М., 2014. С. 16—59.

4. Гибианский Л. Я. К истории советско-югославского конфликта 1948—1953 гг.: секретная советско-югославо-болгарская встреча в Москве 10 февраля 1948 г. // Советское славяноведение. 1991. № 3. С. 12—23; 1991. № 4. С. 27—36; 1992. № 1. С. 42—56; Славяноведение. 1992. № 3. С. 35—51.

5. Едемский А. Б. От конфликта к нормализации. Советско-югославские отношения в 1953—1956 гг. М., 2008.

6. Живанович М. «Я почувствовал себя сербом...». Русские эмигранты в Апрельской войне 1941 г. // Военно-исторический журнал. 2021. № 9. С. 46—55.

7. Сталин И. В. Cочинения. Т. 18. Тверь, 2006.

8. Тесемников В. А. Превратности судьбы генерала Ф. Е. Махина // Tokovi istorije. 2008. № 1—2. С. 68—83.

9. Фаткуллина Ф. Г. Топонимы как компонент языковой картины мира // Современные проблемы науки и образования. 2015. № 1. Ч. 1.

10. Анђелковић Д., Весковић Анђелковић М. Руско-српске везе од 1990. до г. 2014. г. // Руски некропољ у Београду: знамење историјског пријатељства. Београд, 2014. С. 248—284.

11. Београдски известитељ. Вођа са планом. Фебруар, 1954.

12. Вођ по Београду и Земуну. Београд, 1936.

13. Гибианский Л. Я. Предисловие // Југославија — СССР: сусрети и разговори на највишем нивоу руководилаца Југославије и СССР: 1946—1964. гг. Т. 1 / приређ. Љ. Димић, Л. Гибијански. Београд, 2014.

14. Голубовић В. Механе и кафане старог Београда. Београд, 2019. С. 27—46.

15. Голубовић М. Руске кафане и музичари међуратног Београда // Годишњак за друштвену историју. 2021. № 2. С. 7—25.

16. Димић Љ. Предговор // Југославија — СССР: сусрети и разговори на највишем нивоу руководилаца Југославије и СССР: 1946—1964. гг. Т. 1 / приређ. Љ. Димић, Л. Гибијански. Београд, 2014. С. 5—25.

17. Живановић М. И крст и петокрака. Руски гробни комплекси у Југославији у XX. в. Београд, 2020.

18. Живановић М. Совјетски филмови на биоскопском репертоару у Краљевини СХС / Југославији // Токови историје. 2016. 1. С. 115—142.

19. Јовановић М. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС (1919—1924. гг.). Београд, 1996.

20. Јовановић М. Срби и Руси, XII—XXI. вв.: историја односа. Београд: Народна библиотека Србије, 2012.

21. Кандељ П. Руски интереси на Балкану: митови и реалност // Руска политика на Балкану: зборник радова. Београд, 1999.

22. Леко М. Београдске улице и тргови: 1872—2006. гг. Београд, 2006.

23. Милорадовић Г. Лепота под надзором: совјетски културни утицаји у Југославији: 1945—1955. гг. Београд, 2012.

24. Милорадовић Г. Предах између ратова: односи Србије и Русије у време њихове независности. 1878—1917. гг. // Москва — Србија, Београд — Русија: документа и материјали. Т. 3. Друштвено-политичке и културне везе 1878—1917. гг. (Москва — Сербия, Белград — Россия: сборник документов и материалов. Т. 3. Общественно-политические и культурные связи 1878—1917 гг. / прир., сост. А. Л. Шемякин. Београд: Архив Србије; М.: Главное архивное управление города Москвы, 2012. С. 41—49.

25. Миљковић Катић Б. Структура градског становништва Србије средином XIX. в. Београд, 2002.

26. Москва — Сербия, Белград — Россия: сборник документов и материалов. Т. 4. Русско-сербские отношения: 1917—1945 гг. (Москва — Србија, Београд — Русија: документа и материјали. Т. 4, Руско-српски односи: 1917—1945. гг.). Београд; М., 2017.

27. Поповић Н. Б. Југословенско-совјетски односи у Другом светском рату. Београд, 1988.

28. Поповић Н. Б. Србија и царска Русија. Београд, 1994.

29. Поповић Н. Односи Србије и Русије у Првом светском рату. Београд, 1977.

30. Рајић С. Александар Обреновић: владар на прелазу векова: сукобљени светови. Београд, 2011.

31. Тимофејев А. Руси и Други светски рат у Југославији: утицај СССР-а и руских емиграната на догађаје у Југославији: 1941—1945. гг. Београд, 2011.

32. Тимофејев А. Тито по други пут... међу Русима // Годишњак за друштвену историју. 2012. №. 1. С. 99—108.

33. Трговачко-занатлијски шематизам Краљевине Србије. Београд, 1905.

34. Ун-Ал Адресар. Београд-Земун-Панчево за индустрију, трговину, занатство и кућевласнике. Јесен 1929. Београд, 1929.

35. Цео Београд престоница. Адресно-информациона књига за Београд, Земун и Панчево. Београд, 1924.

36. Цео Београд. Адресно-информациона књига за Београд, Земун и Топчидер. Београд, 1922.

37. Jugoslavija 1918—1988. Tematska zbirka dokumenata / priredili Branko Petranović i Momčilo Zečević. Beograd, 1988.

38. Mohar К. “Freedom is a Monument”: The Victory Monument in Murska Sobota — Its Erection, Destiny and Context // Acta Historiae artis Slovenica. 2012. № 2. P. 115—130.

39. Tripković Đ. Jugoslavija — SSSR (1956—1971). Beograd, 2013.

Комментарии

Сообщения не найдены

Написать отзыв
Перевести