Историографија пресељавања срба у Русију (1751—1753): мит и стварност
Историографија пресељавања срба у Русију (1751—1753): мит и стварност
Аннотация
Код статьи
S207987840030310-0-1
Тип публикации
Статья
Статус публикации
Опубликовано
Авторы
Нинкович Ненад  
Аффилиация: Нови-Садский университет
Адрес: Сербия, Нови-Сад
Аннотация

Когда в 1741 г. Мария Терезия согласилась упразднить часть Военной границы, населенную тогда исключительно сербами, она не знала, что из-за этого они проявят стремление отойти от Габсбургской монархии. Поскольку граница по рекам Тиса и Мориш была окончательно упразднена в 1751 г., произошло большое движение сербов, в основном в Банат, затем частично в Срем, а частично в Россию. Тема эмиграции сербов в Россию до сих пор обсуждалась как в русской, так и в сербской литературе, часто некритически изображалась в сербском обществе и занимает особое место в сербской литературе. Цель данной статьи — показать, как эта тема представлена в сербской науке, что было мифом, а что — исторической реальностью, и как были сделаны новые выводы, проливающие свет на реальные исторические процессы.

Ключевые слова
военная граница, Габсбургская монархия, сербы, эмиграция, Павле Ненадович, Россия, Mария Терезия
Классификатор
Получено
12.01.2024
Дата публикации
25.03.2024
Кол-во символов
43363
Всего подписок
5
Всего просмотров
106
Оценка читателей
0.0 (0 голосов)
Цитировать Скачать pdf 200 руб. / 1.0 SU

Для скачивания PDF нужно оплатить подписку

Полная версия доступна только подписчикам
Подпишитесь прямо сейчас
Подписка и дополнительные сервисы только на эту статью
Подписка и дополнительные сервисы на весь выпуск
Подписка и дополнительные сервисы на все выпуски за 2024 год

Библиография

1. Бартенштајн Ј. Х. О расејаном Илирско-расцијанском народу (1761). Београд: Гутенбергова галаксија, 1995.

2. Васин Г., Нинковић Н. Историја Карловачке митрополије. Нови Сад: Прометеј-РТВ, 2022.

3. Гавриловић В. Попис Потиске војне границе из 1748. године // Мешовита грађа. 2011. № 32. С. 255—280.

4. Гавриловић С. Привилегија Потиског диштрикта из 1751. године // Зборник за историју Матице српске. 1973. № 7. С. 119—124.

5. Гавриловић С., Јакшић И. Грађа за привредну и друштвену историју Бачке у XVIII веку. Београд: САНУ, 1986.

6. Гуськов Г. А. Участие России в Карловицком конгрессе (1698—1699 годы): русская дипломатия в раннее Новое время // Новая и новейшая история. 2018. № 3. С. 119—141.

7. Ивић А. Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке војне границе (1703). Нови Сад: Матица српска, 1929.

8. Илић Ј. Официри Банатске земаљске милиције 1757. године // Мешовита грађа. 2011. № 32. С. 289—310.

9. Илић Ј. Насељавање потиских и поморишких граничара у Банат (1751—1753) // Зборник Матице српске за историју. 2014. № 89. С. 35—51.

10. Илић Мандић Ј. Банатска војна крајина (1764—1800). Београд: Историјски институт, 2020.

11. Илић Мандић Ј. Патент Марије Терезије о забрани емиграције из 1752. године // Мешовита грађа. 2023. № 44. С. 24—55.

12. Историјски додатак — сеобе као судбина: Двеста седамдесет година од насељавања српског народа на просторе царске Русије, данашње Украјине // Новости, 15—17. март 2022.

13. Костић М. Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбија / Изабрана дела Мите Костића. Загреб: СКД Просвијета 2011.

14. Микавица Д., Васин Г., Нинковић Н. Срби у Црној Гори 1496—1918. Никшић: Институт за српску културу, 2017.

15. Микавица Д., Лемајић Н., Васин Г., Нинковић Н. Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. Т. 1. Нови Сад: Прометеј-РТВ-Филозофски факултет, 2016.

16. Нинковић Н. Пастирске посланице митрополита Павла Ненадовића // Војвођански простор у контексту европске историје / Ур. Владан Гавриловић. Нови Сад: Филозофски факултет, 2012. С. 187—210.

17. Нинковић Н. Митрополит Павле Ненадовић. Нови Сад: Филозофски факултет-Историјски архив Срем, 2017.

18. Нинковић Н. Мита Костић о Србима Хабзбуршке монархије // Историја и интерпретација, тумачи и тумачења војвођанске прошлости / Ур. Момир Самарџић. Нови Сад: Филозофски факултет, 2020. С. 83—97.

19. Нинковић Н., Васин Г. Српско школство у Хабзбуршкој монархији од Велике сеобе до реформи Марије Терезије (1690—1774) // Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2021. № 69/2. С. 477—491.

20. Павић М. Рађање нове српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга, 1983.

21. Подов И. В. Славеносрбија: Преглед историје насељавања Донбаса у 18. веку. Документи // Срби у Руском царству / Ур. Борисав Челиковић. Београд: Службени гласник-САНУ, 2022. С. 449—583.

22. Поповић Ј. Д. Срби у Банату до краја осамнаестог века: историја насеља и становништва. Београд: Научна књига, 1955.

23. Радонић Ј. Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Catena mundi, 2017.

24. Руварац Д. Два српска калуђера у Русији 1757. // Српски Сион. 1905. № 15. С. 297—299.

25. Руварац Д. Декрет царице Марије Терезије од 29. августа 1752. // Српски Сион. 1906. № 16. С. 359—362.

26. Рудјаков П. Сеоба Срба у Русију у 18, веку // Срби у Руском царству / Ур. Борисав Челиковић. Београд: Службени гласник-САНУ, 2022. С. 269—447.

27. Симић В. За љубав отаџбине, патриоте и патриотизам у српској култури XVIII века у Хабзбуршкој монархији. Нови Сад: Галерија Матице српске, 2012.

28. Слијепчевић Ђ. Историја српске православне цркве. Књига II. Београд: Catena mundi 2018.

29. Филиповић С. М. Срби у Русији: Срби изван отаџбине // Гласник географског друштва Републике Српске. 2002. № 7. С. 183—208.

30. Форишковић А. Сеобе Срба у Русију током XVIII века // Историја српског народа. Књига IV—1 / Ур. Славко Гавриловић. Београд: Српска књижевна задруга, 1994. С. 233—251.

31. Церовић Љ. Јован Хорват — Вођ прве сеобе Срба у Руско царство // Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века / Ур. Средоје Лалић. Нови Сад: Српско-украјинско друштво, Архив Војводине, Музеј града Новог Сада, 2005. С. 183—195.

32. Церовић Љ. Срби у Русији. Београд: Министарство Републике Србије за везе са Србима изван Србије 1998.

33. Ninković N. The Rise of a New Center on the Periphery of the Empire through the Influence of the Archbishops of Karlovci 1690—1790 // The Habsburg State-wide and the regions in the Southern Danube basin (16th—20th) / еds. Harald Heppner, Goran Vasin, Nenad Ninković. Wien: New Academic Press, 2020. P. 25—44.

34. Schwicker H. J. Geschichte der österreichischen Militärgrenze. Wien-Teschen: Verlag von Karl Prochaska, 1883.

Комментарии

Сообщения не найдены

Написать отзыв
Перевести